Monday, February 28, 2011

KAKO VAM DRAGO





Predstava Kako vam drago u Jugoslovenskom dramskom pozorištu je neverovatno dobra. Toplo je preporučujem svima. Šekspir adaptiran za savremenu publiku, mladu publiku do koje definitivno treba dopreti. 






Fantastično sam se smejala, osećala sam se pročišćeno reakcijom na predstavu u kojoj igra fenomenalna glumačka ekipa. 






Kada đacima predajem Šekspira, uvek imam bojazan kako će ga prihvatiti. Nije Šekspir "težak", ali je njima teško svarljiv, jer je jezik i stil pisanja, da ne pominjem stih, ono što današnju decu odbija. A Šekspir je besmrtan i šteta je živeti, a ne suočiti se sa njegovim viđenjem sveta koje nužno postaje svačije viđenje sveta. Majstorija. 





Kada čujete imena ekipe koja ga predstavlja publici (Voja Brajović, Nikola Đuričko, Nebojša Glogovac, Marinko Madžgalj, Nada Šargin, Sonja Kolačarić...), može se odmah zauzeti stav: uvek ista imena glumaca, stalno ti glumci, isti, reditelji igraju na sigurno, pune sale, marketing...bla,bla...nema tu umetnosti...bla, bla...
To je život, to je borba "u jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu". Impresivno je da neko uopšte ide u pozorište u Srbiji danas radi sopstvenih htenja, svog gušta, a ne zarad medijske popularizacije. Impresivne su reakcije i lica dece koja su u pozorištu i upijaju, a niko ih pre nije tu doveo ili im o tome pričao. Impresivan je Šekspir danas, u 21. veku i treba ga umeti, po svaku cenu, predstaviti mladima, pa i starijima koji ga nisu doživeli, a takvih kod nas ima za izvoz. 








Osavremljeni divni pisac, kroz sjajnu glumačku veštinu i bravuru, gde jedan glumac igra više uloga ( Madžgalj tri različite u istoj predstavi, a Voja Brajović dve) uspešno je prodro do uma publike, a meni najvažnije ove mlađe publike  kojoj ćemo ostaviti kakav-takav svet.






Katarza smehom, umetnički patos. Predivan osećaj naslade lepim, ne kičom. Kidanje glumaca da budu što bolji, njihove vešte i originalne interpretacije daju predstavi pečat koji zaslužuje, uspešnost. Pa, neka je i igranje na sigurna imena, pa neka je i ne znam sve kakav trik, ali jedino na ovom obrazovnom terenu opravdavam da se do cilja mora po svaku cenu. Ako možemo da progutamo razne druge nam imputirane bljutave sadržaje, zašto ne bismo i ovaj otvorenog srca, jer je dobar i zaslužuje pohvale. 




Otiđite, pogledajte. Smejte se i divite se.  ČOVEK NIJE SVESTAN KOLIKO JE INTELEKTUALNO ZAKRŽLJAO DOK NE ODE U POZORIŠTE. U međuvremenu, čitajte!



Monday, February 21, 2011

PREOBRAŽAJ-KAFKA






Preporuka za čitanje...







Nous ne classerons pas Kafka inclassable (Ne svrstavajmo neuvrstivog Kafku)

Kafkina pripovetka "Preobražaj" počinje potpudno apsurdnom situacijom - trgovački putnik, Gregor Samsa, probudivši se, shvata da se pretvorio u ogromnu bubu. Oseća se čudno, nelagodno mu je jer ne vlada u potpunosti svojim pokretima. Osim toga, jedino što ga muči je činjenica da nije otišao na posao i da će mu na tome biti zamereno.







Kafka u ovom delu prikazuje otuđenost Gregora. On je čovek, ali sasvim je drukčiji, različit i stoga ga niko ne voli, cela porodica ga mrzi i želi ga se rešiti tako da bi ih što manje osramotio. Jedino se sestra brine za njega. Uprkos  svemu,  Gregor je usamljen jer je sav njegov svet mala soba iz koje ne sme izaći. Jako se bojao oca  zato što je ovaj bio u stanju da učini sve samo da bi ga se rešio. To se i dogodilo, on je bio krivac za njegovu smrt kad ga je pogodio jabukom u leđa. Mama ga je volela, ali ga nije želela videti. 





Izgled Kafkinog sveta izgleda pomeren, ali to je zato jer ovaj pisac prividno normalan izgled našeg sveta pokazuje kao sulud ne bismo li mi shvatili njegovu besmislenost. On je oštar kritičar svoga vremena, a u ovoj pripoveci ta oštrina je britka i jaka, potkrepljena cinizmom i crnim humorom.





Kada glavni junak pripovetke prihvata činjenicu da je insekt, buba, tog momenta počinje nejgov kraj. Žrtva koju je činio za porodicu biva uzaludna, a licemerni i lažni međuljudski odnosi daju svevremeni pečat ovom delu. Za Kafku postoji samo uslovljeno vezani junak i svet u kome on ne živi i kome ne pripada. Za Kafku je svet predmet straha i težnje i ne libi se da ga iskrivi u cilju prodiranja do naše svesti.



Za sve one koji vole intelektualno čitanje, za one koji se ne plaše da istražuju sebe, jer to se Kafkinom literaturom postiže, za one koji znaju da Kafku ne treba povezivati s biografskim tiumačenjima već samo kao svedokom čovekove nesigurnosti i otuđenosti u svetu, ništa bolje nema nego ova pripovetka koja će vas uzdrmati do te mere da sagledate ogoljenost ljudske egzistencije.








Saturday, February 19, 2011

CRNI LABUD



















Peporuka za film...

Crni labud ili Black swan je režirao Deren Arnofski, u kome glavnu ulogu igra Natali Portman, a radnja je smeštena u njujorški balet.
Nisam vrsni poznavalac filma, ali ovaj vam film želim da odgledate. 






Svaka devojčica  ima u svom životu fazu kada želi da bude balerina ili im se bar divi. One su tako krhke, tako graciozne, lebde kao perce i odišu nežnošću. Kao takve, potpuno nestvarne, kao vile koje nemaju krila već samo umeće i te divne, predivne haljinice i cipelice, s hodom koji se razlikuje od drugih, to pačije geganje svojstveno samo njihovom svetu, rasplamsava maštu devojčica i želju da budu iste takve.






Čim sam videla najavu za film, znala sam da mi tematika odgovara. Bože, pa, šta u vezi baleta može da ne valja; svet iza scene, misterija. 
Međutim, film je premašio sva moja očekivanja. Psihološka drama zasnovana na udvajanju ličnosti glavne junakinje koja rezultira tragičnim ishodom kulminirajući kroz šizofreno cepanje. 





Glavna junakinja konačno dobija glanu rolu, ali nema snage da odigra zanosnog i zavodljibog Crnog labuda. Za Belog je idealna, ali za Crni nema jačinu. Pod velikim pritiskom na poslu, u životu koji je pun odricanja, živeći s majkom koja je zaštitnički nastrojena, balerina puca i budi u sebi negativnu stranu, svoju drugu ličnost čije postojanje potvrđuje samo trag noktiju na leđima i češanje koga se ne seća.



Natali Portman je poznata kao glumica koja nema dublere, sve scene sama radi. Ističe da se dugo spremala za ovaj  film. Živela je baletskim životom mesecima, iznurivala se glađu kako bi imala težinu balerina i uništavala stopala.






Potpuno sam promenila ugao posmatranja, tek sada sam shvatila kako u stvari živi jedna balerina. To je život pun žrtvovanja i uskraćivanja, disciplina i treninzi po osam sati dnevno, balet od jutra do večeri. To su osobe bez društvenog života, jer se za to nema vremena, to je rad koji se samo isplati pojedincima.





Svet borbe za poziciju, borbe sa predrasudama, sa načelima, sa sobom, to je rat koji vodi jedna osoba. Samo je u Crnom labudu ishod rata smrt.

Pogledajte i prosudite sami.





Friday, February 18, 2011

Narandžasta boja





Boja koja se dobija kombinovanjem žute i crvene, samim tim dosta zrači. Ima 75% svetlog u sebi, to joj doprinosi žuta. 




Podseća na radost, živost, predstavlja ravnotežu duha i tela, psihe i libida. U nekim definicijama nauke o bojama – hromatici – ova boja vrlo lako skrene sa jednog pravca i izgubi harmoničnu uravnoteženost. Tako može postati ili simbol božanske ljubavi ili znak pohote.




Budistički sveštenici nose haljine ove boje što može ukazati na humanu stranu narandžaste, njen primarni status ravnoteže telesnog i duhovnog. Krst od narandžastog baršuna su nosili vitezovi Svetog Krsta. 







U nekim kulturama verenički veo je te boje i simbol je trajnosti braka, a u drugim pak zemljama je obeležje ratne svetinje. Veo koji nosi Vergilijeva Helena je narandžaste boje. Muze su u Grčkoj predstavljene kao ćerke neba i zemlje i imaju izuztno veliku važnost u apolonskim kultovima i odevene su u ovoj boji.




Hijacint, dragi kamen, boje narandže, smatrao se simbolom vernosti. Ovaj čudni kamen ogromne vrednosti bio je amblem na štitu vrhovnog sveštenika Jerusalima. Vrlo je interesantno da ga nalazimo i na kruni engleskih kraljeva gde simbolizuje kraljevu trezvenost i umerenost. Kada hijacint prođe kroz vatru, gubi svoju boju što mnogi tumače kao osnovno načelo gašenja strasti i savladavanja.








I dan-danas postoje u mnogim zemljama običaji da se mlada ukrasi venčićem narandžastih cvetova ne bi li se savladale njene zemaljske strasti  ( e, sad, koliko ovaj običaj ima uspeha posebno je pitanje).
















Pošto je narandžasta meni izuzetno draga i vesela, da ne bih bila potpuno pristrasna, moram da naglasim i njen tamniji aspekt. Može postati simbol nevernosti i bluda, verovatno zbog crvene u sebi. Kaže se da je Dionis nosio narandžasto slaveći bahanalije te ova boja najviše može biti negativna u preterivanju i prepuštanju strastima i telesnim udovoljenjima
( ako je to uopšte greh).






Ne preporučujem narandžastu šminku ako nije scenska, ali u garderobi nadasve potrebna da oživi i uveseli. U zimskim danima narandžasta rolka ili kaputić čine čuda. Ko može odoleti dobroj kombinaciji cipela i tašne u ovoj boji? Predlažem je u nošenju sa mirnijim tonovima i  braon, bež, svetlijeg teksasa, ljubičaste i bele. S drugim bojama oprez!















Tuesday, February 15, 2011

NAKIT









Od kada postoje ljudi i civilizacije postoji i nakit. Kroz istoriju, on nije bio samo moda, već deo statusnog obeležja, socijalne pripadnosti i deo osobe koja ga nosi. Koliko nakit govori o nama?


Psiholozi nakit doživljavaju kao odraz duše, njen lik, u književnom pojimanju reči lik. Jung ga je uvrstio među svoje simbole i tako predstavlja neistraženo bogatstvo podsvesnog. 




Postoje i tumačenja po kojima nakit isijava energiju i svetlost. Mnoge svetske legende tvrde da se drago kamenje rađa iz glave ili zuba zmije (kao smaragd) ili kao biser iz školjke. Legendarni prikaz pokazuje kako sjaj dijamanata ili drugog dragog kamenja ima htonsku svetlost. Uvek je u nakitu kontrast zastupljen: uprkos svojoj tvrdoći evocira strast i nežnost, nešto zaštitničko. 




Feberže























Svaki dragi kamen ima svoje značenje i simboliku. Na primer: smaragd je za alhemičare bio kamen Hermesa, glasnika Bogova; u hrišćanstvu se dovodi u vezu sa bićima pakla, u srednjem veku se vračalo njime, ali i lečilo... Biser je potpuno lunaran (Mesečev) i vezuje se za ženu i vodu; koristio se u evropskoj medicini za lečenje padavice, potištenosti, slaboumnosti... Rubin je u antici bio kamen sreće, u medicini se koristio da zaustavi krvarenje... Inače se srebro smatra lunarnim, a sve lunarno je ženski princip, te je to nakit samo za žene, a zlato je solarno i ima muški princip, te je namenjeno samo muškarcima. 




Nakit nije samo dragi kamen u prirodnom stanju, već i izrađen kamen, delo draguljara i zlatara, ali i osobe za koju se pravi.





Ja, pre svega, verujem da je to simbol osobe koja ga nosi i društva koje ga ceni. Prema tome šta biramo i šta volimo da nosimo, drugima definišemo sebe. Zato svaki nakit treba lepo uskladiti uz garderobu i tu veština žene dolazi najviše do izražaja.



Danas je nakit možda nedevoljno protumačen mlađim generacijama, nedovoljno dobro predstavljen. Mladi nisu upozoreni na sve njegove aspekte, zato ćemo odraze afričkih plemena i indijskih kasti naći kao učestalu pojavu. Mislim na pirsing i tetovažu kao deo današnjeg nakita i vida "ukrašavanja" tela, nečega što definitivno ruži telo, ostaje večno, i kada se ostari, o čemu mlad čovek ne misli, jer je starost nešto što se njemu neće deseti; govorim o nečemu što nikada nije bilo deo naše kulture. 




Razna plemena u Africi su bušila telo, čak su sekli pojedine organe i nosili ih oko vrata, ali, opet, naglašavam, nakit ima svoj fenomen i kulturološki aspekt. Ne treba uvek slepo i bezumno pratiti modu i trend, ali u želji da budemo silno moderni, mnogo se toga zaboravilo i izgubilo - devojke, najpre, svoju ženstvenost, a muškarci svoju muževnost. 





Kroz istorijski vremeplov, a i danas, u svim tumačenjima nakita učestvuje celi lični i društveni razvoj. Nakit je neodvojivi segment društva, vremena i ciklusa, države i kulture u kojoj živimo, običaja, verovanja, sujeverja i dekoracije. Birajte vi nakit, a ne on vas i budite odvažne kada ga nosite. 




"... Kad plešući zvecka živo, porugljivo,
     Taj celi svet metala s draguljima,
     Silno me zanosi, ja bih poludeo
     za svim gde se meša svetlo sa zvucima."  (Šarl Bodler, Cveće zla, XX Nakit)