Monday, March 28, 2011

ŠUMA


Aleksander Nikolajevič Ostrovski je tvorac realističkog nacionalnnog  repertoara ruskog pozorišta, ali i pisac 19. veka koji je gradio onu čuvenu rusku klasičnu književnost. 



Vlasnica šume, Raisa Pavlovna, je lukava i prepredena, mudra i pohlepna. Ona je  zapravo tvorac Šume i odnosa koji vladaju u njoj, koja istovremeno i simbolički predstavlja odlazeće (spahijsko) doba, doba u kome se vladalo robovima. Kada ta uzorna i strašna gospođa , koju tumači fantastična Svetlana Bojković, od koje drhi cela gubernija, ali koja je slaba na muški svet i rasipa imanje na mnogobrojne udvarače,  poklekne pred mladošću dečaka koga je usvojila i o  kome je navodno iz dobročinstva preuzela brigu,  postaće očigledno da je i golobradi mladić, tupavi gimnazijalac, do te mere iskvaren i ni malo glup da mu je svejedno s kim će se oženiti, babom ili devojkom. Samo neka šuška... Pare lete na sve strane, a ne daju se onima kojima zaista trebaju da izgrade sreću.



U ovoj alegoričnoj drami, vrlo savremenoj i aktuelnoj, javljaju se i  pravi GLUMCI, umetnici bez koristoljublja.  Tu dvojicu skoro beketovskih lakrdijaša s prenaglašenim i preterenim glumatanja provncijskih scena,  igraju dva odlična glumca Nikola Đuričko - velikog tragičara NESREĆKOVIĆA, i Boris Milovojević ne manje velikog komičara, SREĆKOVIĆA. Na kraju ipak te dve „lude“ pokazuju  plemenitost i srdačnost u svoj svojoj nemaštini i traganjem za dobrom trpezom. Makar bila i dglumljena, a ne humanost iz ličnih uverenja, u tom šumskom ambijentu jedina je za pohvalu. 



Čitav svet Šume su nakaradni međuljutski odnosi, interes i tiranija, ali i u toj tiraniji postoji skriveni interes, bilo tirana, bilo žrtava. Ljudi se nikada ne umore od spletkaranje i udovoljavanja malicioznim ćoškovima svojih duša. Šuma je svet u kome mi danas živimo. 




Šuma su naši odnosi koji su surovi, uslovljeni glađu za novcem, ljubavlju i  umetnošću. To su tri gladi na kojima počiva ova predstava. Drama ovog Rusa je  metafora zverskih odnosa koji vladaju među ljudima u savremenom civilizovanom svetu. Čovek eksploatiše, iskorišćava čoveka, utoljava svoju pohlepu i požudu upotrebljavajući za to svoje najbliže. Ne ostavlja na gledaoce utisak gorčine samo klasno izrabljivanje i doslednost hijerarhijskim odnosima ma kakvi ljudi bili, već isto takvo nemilosrdno zloupotrebljavanje svojih najbližih unutar porodičnih, prijateljskih i ljubavnih odnosa. 



Fantastična glumačka ekipa, odlična scena, izvitoperena kao i sam svet u njoj, a i van nje. Šamar istine i potvrde o šumi  u kojoj živimo.










Thursday, March 24, 2011

Simbolika cvetova


Prolećni trend su cvetovi raznih boja, veličine i izgleda. Da bismo ih s pažnjom birali, moramo znati njihovo značenje.


LJILJAN je simbol čistoće, nedužnosti i devičanstva. U svojoj Mitologiji bilja Angelo de Gubernatis kaže da ljiljan jeste Venerin cvet i prirpisuje se takođe satirima. Francuski kraljevi su baš ovaj cvet uzeli sa simbol procvata svog naroda.

Spajajući u sebi simboliku vode sa mesecom i snovima, ljiljan postaje i cvet intenzivne ljubavi.



















BOŽUR je u Kini simbol bogatstva i časti, verovatno zbog njegove crvene boje (vidi Crvenu boju na blogu-primedba autora).  U jeziku često dolazi do zamene smisla kada je božur u pitanju: zbog izreke „pocrveneće kao božur“, pogrešno se pripisuje cvetu simbol stida.



RUŽA je postala simbol ljubavi, pogotovu davanja čiste ljubavi.  Ruža će stoga zameniti egipatski lotos i grčki narcis. Nisu to lakoumne Katulove ruže, već keltske, trajne i trnovite ruže; zlatne ruže što ih pape daju zaslužnim princezama i cvet što ga na kraju Beatriče pokazuje svom odanom ljubavniku kada on dolazi do poslednjeg kruga Raja – Danteu.




Reč LOTOS potiče iz egipatskog nanoufar, što znači lepotice.  U starom Egiptu tako se nazivao beli lokvanj koji je smatran najlepšim cvetom. Kod Maja je bio simbol obilja i plodnosti, jer je vezan i za vodu i za zamlju, ali uglavno predstavlja mleko žene.



SUNCOKRET iskazuje i samim imenom njegovo solarno obeležje koje se vidi i u obliku cveta. U Kini je suncokret hrana besmrtnosti. Mnogi ga doživljavaju kao heliotropa.

ORHIDEJA je cvet koji je u drevnoj Kini služio za isterivanje štetnih uticaja u vreme prolećnih svečanosti. Takođe je simbol oplodnje, ali i duhovnog savršenstva i čistoće.




HRIZANTEMA je znak japanske carske kuće. U Japanu se veruje da baš ovaj cvet potpomaže dugovečnosti. Ovaj cvet znači radost, lepotu i savršenstvo. I u Aziji i u Evropi to je jesenjski cvet, doba smirenja.


PERUNIKA je prolećni cvet koji u Japanu ima ulogu da pročišćuje i zaštićuje. 
Drage moje, obucite svoje cveće prema njegovom značenju i oterajte sve štetne uticaje svojom florom, kako su to u drvenoj Kini radili. 










Saturday, March 19, 2011

Prolećni dezen



Prvi lepi prolećni dani asociraju na sređivanje ormana. Deblja, vunena, zimska garderoba se sklanja u pozadinu. Sunce. I šta uz sunce? Moj odgovor je: cveće.



Cvetni dezeni su apsolutni hit ovog proleća i leta. I jesu živi i predivni, konačno da izađemo iz mrtvila zimske čamotinje i damo mašti na volju. Oni koji ne vole cvetne dezene, neka se priklone prugama u dve boje.



Cvet se smatra modelom razvitka pojavnog sveta, modelom razvitka spontane, neizveštačene umetnosti. Vrednost cveta je sažeta u njegovoj prolaznosti, uvenuću, kratkom ciklusu koji daje svu svoju lepotu i zavodljivost samo u jednom trenu. Nosite cveće, drage moje, zavodite svojom lepotom. Raspustite kosu, našminkajte se bez olovaka  i preteranog naglašavanja očiju, samo senke u bojama i obujte cipele u boji. 




Ako se cvetni aražmani svrstavaju u formalne, poluformalne i neformalne stilove, postaje jasno da oni nikada neće biti formalni. Oni opuštaju i lepo je na njima odmarati oči. Ovi dezeni su cirkulisali kroz modu decenijama, tako da svako ima neko parče garderobe u ovom dezenu koji nikada ne može biti demode. Jedino apelujem na sitnije cvetiće i ne preterivanje u ucvetljavanju. Ili samo haljina, ili samo cipele cvetne, ili samočarape, na posletku, i veš, ili pak samo tašna.Nikako sve od jednom ili više cvetova zajedno. 


















Cvet je odvajkada imao svoje značanje u većini kultura širom sveta.  Japanska veština aranžiranja cveća, ikebana, sadrži poseban simbolizam. Cvet je u Japanu model razvitka pojavnog sveta.. Kod Kelta cvet je znak za nestalnost, ali ne prevrtljivosti svojstvene ženi, nego nepostojanosti ljudskog bića uopšte prepuštenog propadanju, naročito kratkotrajnosti lepote. Ništa bolje nego cvet ne ukazuje na prolaznost lepote.


U kulturi Maja cvet frndžipane je asocijacija na blud. U asketskoj civilizaciji uređenje cveća u baštama nije bilo samo ukras već i obležje brojnih hijeroglifa i faza u istoriji. Meksička umetnost kroz cveće iskazuje šarenolikost univerzuma. U grčkoj mitologiji Had je buduću kraljicu podzemnog sveta Perzefonu oteo sa Sicilskih livada dok je brala cveće. 


Cvet je često u psihologiji arhetipski oblik duše, tj. duhovno središte.  Njegovo se značenje utvrđuje prema bojama koje govore o psihičkoj težnji: žuto ima solarni simbolizam, crveno simbolizam krvi, plavo sanjarske nestvarnosti.


Alegorijske upotrebe cveća su bezbrojne, ali ostaje cvet kao atribut mladosti, zore, govorništva, vrline i, naravno, proleća...Pa, ponesite svoje proleće, zavedite svojim cvetovima. Oderdite mu boju, značenje i dajte mu lični pečat svojim stilom. 



Sledeće je pisanje o značenju i simbolici svakog cveta posebno.





Friday, March 18, 2011

Ogoljene duše


Duhovna sirotinja je jedini termin koji trenutno može da objasni stanje svesti našeg naroda, sve devijacije jednoga društva prisutne su kod nas, javne su i legalne. Potpuno prihvatljive i inverzno edukativne. A da dopiru do mladih, vidimo i sami.








Kamo neko ko određuje šta sme u etar, a šta ne? Gde su ti ljudi koji su to pre radili? Postoji li to zanimanje još ili je ovo demokratija? Voditelji? Ne, to su izveštačeni loši govornici koji nisu naučeni pravilnoj dikciji, koji nerazgovetno pričaju i otaljavaju posao. E, baš to otaljavanje je postao trend. I jako me nervira. Cela životna filozofija se svela na otaljavanje.


Sada mi je vreme pismenih zadataka u školi. To inače smatram najodvratnijim delom svoga posla, ali iz godine u godinu mi sve teže pada. Objasnim deci da pismeni sastav ne sme biti to čuveno otaljavanje obaveze i oni se potrude, daju neki svoj maksimum. Ja sam prepadnuta ko će nas naslediti, koje duhovno bespuće živi u njima. Oni žive u nekom vakuum prostoru nezainteresovanosti i uopšte nisu zabrinuti zbog toga, naprotiv, opušteno! Bleja! Svesno deklarisanje sa ovčicama.  Mene plaši njihov prazan um i njihov doživljaj sveta oko sebe.  Zavidno prazan.




A što da ne budu takvi? Svuda im se serviraju poruke da ne treba da rade na sebi. Para imaju u državi samo oni koji se bave mahinacijama bilo koje vrste, kakva, bre, škola. Ministarstvo prosvete im dribla profesore kao malu decu, otiru noge od nas, pa što da uče. Profesori su inače ljudi koji su plaćeni kao vozači Gsp-a, pa čemu sve to? Jer neminovno, ma koliko me to ljutilo, sve vrednosti ovoga društva se mere parama. Što da uče, pa da se pravdaju posle društvu što su „štreberi“? Danas je faca u društvu onaj koji ima sve slabe ocene i pije pivo umesto vode. Ne, ne, ne...ovde nije trenutak za one babske verzije:“E, u moje vreme“...Moje vreme je pluskvamperfekat, davno svršeno vreme u kome je faca bio neko ko svira gitaru, nosi rokericu i igra košarku najbolje u kraju. 



Otišlo je vreme talenata. Nikakvi talenti i ni za šta ne postoje. I ta deca, dobra deca, kako mi kažemo, su sasvim prosečna, ali u moru lošega, u mrtvom moru, oni odskaču. A i mi smo postali loši. Vrlo loši ljudi, zluradi i maliciozni, sitničavi, ružni, tužni. Naša vlada poziva Srbe da se vrate iz Japana, a Englezi ne žele da se vrate, hoće da pomognu zemlji koja im je omogućila da rade. Plemenitost, šta to beše? Učim sinove toj reči. Jako mi otežavaju faktori sa strane. Moj stariji sin ide u drugi razred osnovne škole. Celo odeljenje ima profil na fejsbuku. Čitam šta pišu, šta komentarišu i čudim se. Roditelji, roditelji...da li ste“ svesni svoje nesvesti“???? I onda se preispitujem da li sam u pravu što ne dajem detetu mobilni telefon i što mi sin tek jednom nedeljno sedne  pola sata za računar. Smatram da ništa ne propušta, ali da li se kao takav može uklopiti u društvo? Deca su nam danas mahov emotivno i vaspitno zapuštena i raspuštena, prepuštena sebi, a dete nije čovek. To tek treba da bude.




I da ne udavim potpuno, jer je ovaj Miličin stil blog o kulturi i modi, ali deo Miličinog stila je pedagoški rad i materinstvo.  Vaspitavam sinove prema  svojim uverenjima, ali da li će se i oni osetiti pluskvamperfektivno kao i ja što se sada osećam? Svuda smo okruženi negativitetima, narod je napunjen negativnom energijom, ljudi i fizički i duhovno postaju nakaze. Deca nam liče na nakaze i svi postajemo isti. 


Ali ja verujem u bolje vreme, dajem sve od sebe da naučim nešto ove nove generacije, iako mi se vraća kako mi se vraća i apelujem na sve vas da se trudimo da oplemenimo ogoljene duše.









Wednesday, March 9, 2011

Žuta


Žuta boja je najtoplija, najsjajnija i najvedrija, boja koju je jako teško ugasiti i koja prelazi sve svoje okvire svojom svetlošću. Zlatni su zraci sunca, samo Sunce je žuto, ima li ičega vrednijeg od toga? Žuto-plavo je kontrast kao zeleno-crveno.




Kandinski je davno primetio da ova boja toliko teži svetlosti da tamnožuto gotovo i ne postoji. Zato se ukazuje na duboku, fizičku vezu između žute i bele.




Žuto prenosi mladost, snagu, večnost. Ona je boja bogova. U meksičkim verovanjima zlatnožuto je boja zemljine kore i boja koja se povezuje s prolećem. Ova ista nijansa žute, zlatna, je i Mitrin atribnut u Persiji, kao i Apolonov u Grčkoj.


Zlatnožuto je zbog svojih božanskih ukazatelja, postalo boja kraljeva, careva i vladara, a često, u raznim kulturama, može biti prikriveno i zelenim lovorom kao simbolom ljudske nade. Najpoznatiji simbol hrišćanstva je zlatnožuti krst.




Žuto preovlađuje na zemlji u leto i jesen: to je boja zrelog žita i boja same zemlje kada izgubi svoj zeleni prekrivač. Tada žuto najavljuje starenje, slabost i približavanje smrti. 





U kineskoj simbolici žuto izranja iz crnog kao što zemlja izranja iz prvobitnih voda. Žuto je u Kini carska boja zbog toga što je car u središtu sveta, kao što je sunce u središtu neba. 





Međutim, čim se zaboravi na božansku ljubav, dolazi drugi aspekt ove boje, dolazi sumpor đavolji, zatim asocijacija na oholost, nadutost bića koje se samo sobom puni. Žuto se povezuje sa preljubom kada se kidaju svete bračne veze, koje su slika veza koje je raskinuo Lucifer. 





U pekinškom pozorištu žuta šminka označava okrutnost, a crvena odanost i poštenje. Ambivalentnost žute boje nalazimo i u grčkoj mitologiji. Zlatne su jabuke iz vrta Hesperida koje je Geja dala Zevsu i Heri, ali i jabuka razdora je zlatna, zbog nje i nastaje trojanski rat. Zlatnim jabukama će Hipomenom zaustaviti Atalantu u takmičenju.

























U islamu zlatnožuta označava sve mudro i promišljeno, a bledožuta izdaju i razočaranje. Jevreji su u vreme Trećeg Rajha imali ovu boju za svoj simbol.


Višestruka su simbolička tumjačenja ove boje širom sveta, ali činjenica je da je prisutnost svetlog, 75% u odnosu na tamno, ono što joj daje tu vedrinu i lepotu. Mada s tom bojom treba biti oprezan, jer  žuta može jako biti kičasta, kao i narandžasta. Vešto je sparujte sa drugim bojama. Nikako s crnom, to ne, molim vas. Najlošiji  izbor. 



Ja volim žutu. Žuti su mi zidovi, žuta mi je kuhinja (a tu dosta provodim vremena), trudim se da dam vedrine ovom sivo-crnom životu bojama. Dame, smelo sa žutom, oprez da ne budete jeftine u njoj, kičaste, grandovski orjentisane. Neka ta žuta bude zlatnožuta, božanska na vama.