Friday, April 15, 2011

Српске језичке недоследности


Језички стручњаци истичу да би неке речи и језичке конструкције требало избегавати да би се постигла  чистота стила. Лексичка норма утврђује правила за избор речи које могу ући у стандардни, књижевни језик. Тежња ка чистоти језика тражи избегавање нестандардних облика и туђица. Варваризми су речи преузете из страних језика иако за њих постоје добре замене домаћим речима, које казују исто што и стране речи. Језик је променљива, динамична категорија која осликава живот и нормално је да су неке стране речи стекле „право грађанства“ (интернационална лексика). Међутим, треба се борити против непотребних страних речи.






У новије време ствара се, под утицајем језика политичара и средстава информисања, телевизије посебно, лексички слој са посебним карактеристикама и прекомерном употребом речи позајмљених из енглеског језика. Речи и конструкције које дају сатиричну подлогу тексту који следи узете су из дневне штампе, језика политичара, спикера појединих ТВ кућа и колоквијалног говора.



     Тог јутра донео сам одлуку да обавезно идем на ФАЈНАЛ  ФОР. Доручковах у БЛУ МУНУ, купих цигарете у ПЈУ БЕЛИ и одох да ЕДУКУЈЕМ студенте. Иако ми СИЛАБУС није најсавршенији, ваљда је довољно за ниво БАЧЕЛОР студија. Њихова, тј. студентска интересованја, доћи до изражаја у САПЛЕМЕНТУ дипломе. Желим данас да будем што ТРАНСПАРЕНТНИЈИ пошто стално имам на уму спортски спектакл. А спорт постаје српски БРЕНД.
     Кад се уверих да ми је СТАЈЛИНГ АДЕКВАТАН, кренух. Успут ме пратила велика група ФАНОВА РЕД СТАРА, али мени је било КУЛ. Ми смо ИН, а БЕД БЛУ БОЈСИ су АУТ. На улазу у арену гужва. Једна ФЕНСИ дама држи микрофон и обавештава да ће бити само кратак БРИФИНГ. Какав брифинг, жено божја, шта ме брига што си ПИ АР клуба, хоћу на трибине. Хајде, да и то чудо чујем : „Расписујемо ТЕНДЕР“, рече она, „клуб ће бити приватизован и ИМПЛЕМЕНТИРАЋЕМО се у савремене спортске ТРЕНДОВЕ“. Стефане Немања, Доситеју, Вуче! Где сам то залутао? Ово се претвара у ПЕРФОРМАНС.
     Седох на своје место, полуошамућен, а једно младо згодно чељаде с факултета гледа ме чудно. Заобиђи ме, сестро, још ми само треба МОБИНГ па да ИМПРЕСИЈА буде комплетна. Имам излаз – отићи ћу на РАФТИНГ после свега овога, приближава се ВИКЕНД. Сешћу на БАЈС па у ШОПИНГ и правац  Дрина. На моју срећу на РАФТИНГУ ће бити једна ПСИОХОЛОШКИЊА, а у њеној пратњи биће и ДОЦЕНТКИЊА која је ПСИХОТЕРАПЕУТ. Ваљда ћу њима моћи да кажем своју муку, брате. Смарају ме, па то ти је! Али, имам и ја свој БЕКСТЕЈЏ.


Када пажљивији читалац истанчаног језичког осећања прочита овакве текстове, вероватно се присети Доситејеве опаске: „Која је нами корист од једног језика кога једва један од десет хиљада разуме...?“ Да ли је дошло време да и ми, као и Французи, оснујемо Институт за очување матерњег језика? Ако наставимо овако да кваримо српски језик, бојим се да ускоро баке и деке неће моћи да се споразумеју са својим унуцима.


 Јер овако говори српска омладина:
„'Ајмо на вопс, нешто сам у дауну“. „Мојне, боље да блејимо гајби.“
„Шта си се истриповао, та девојка ми се ђасви нимало...Видиш да је габорка“.
„Плизим те хајде са мном у шопинг до мола“. „Сори, данас ми није деј“.
„Даунлодовао сам онај фајл, па ћу ти га послати и-мејлом као атачмент. Си ја“.  
„Значи, брате, бедак. Блејим гајби, а риба ми запалила код ортакиње. Не цима ме на мобу, а лешеви ми ту!“
„Жено, дошла сам да искулирам мало јер сам прсла од оног лика. Ајде да се не трипујемо много, него да се рестартујемо“.
„Био је на чету, а ја му лајковала. Бај д веј, ђасви ми се твоје тике“.
„Тебра, мојне ме више хејтујеш тим риквестовима на фејсу“.


"Књиге, браћо, књиге, а не звона и прапорце!"


                                                                                                           Драгољуб Зорић, Милица Маглов