Saturday, June 25, 2011

Muški ručni satovi

Nekad je sat značio mnogo, a sada nekim ljudima ne znači ništa. Nekada je čovek imao potrebu za lepim satovima, a sada ne. Fasciniralo me je vreme kada ljudi nisu imali serijsku proizvodnju satova, pa su svi radili delove ručno, bez kompjuterskih mašina. I tada su satovi bili vrlo precizni i mnogo postojaniji nego ovi danas. Danas se sve svodi na ogromne oblike, digitalne brojeve, narukvice, šljašteće i neugledne, funkcije koje ni u modernom vremenu nisu toliko bitne u odnosu na vreme, na vreme, ne kao atmosfersku pojavu, već kao trajanje nečega. 

Ja bih podelio satove na satove do pojave kvarca i one posle. Iako je kvarc jeftiniji i neko bi rekao bolji, snažniji i jači, svi satovi pravljeni pre, su mnogo tačniji i po mom mišljenju vredniji. Njihovoj vrednosti pridodaje upotreba dragulja, ali ne onih brušenih, već industrijskih, koji bi sprečili trenje i habanje delova, zupčanika, opruga, itd.


Izdvojio bih švajcarske manufakturiste ispred ne tako nepoznatih japanskih, ruskih i nemačkih proizvođača. Švajcarski su satovi kao za auto-moto industriju nemački automobili, kao za modu pariski kreatori, kao za robotiku i informatiku japanska minijaturna savršenstva. To je nešto što je oduvek poznato ljudima i što se i dan-danas ceni. Moji favoriti su Moris Lakroa, Šafhauzen, Patek Filip, Omega, Doksa, Lonžin...



Švajcarska tradicija izrade satova je uticala i na mnoge druge proizvođače, kao što su Junghans, Ruhla, Citizen, Seiko, Kasio, Raketa, Vostok itd. Žalosno je to što je mnogo malih, a kvalitetnih proizvođača u vreme otkrivanja kvarca i njegove upotrebe u mehanizmima satova, NESTALO.


Mene ne zanima modni sat, već funkicionalan, a to je sat koji je čovek još u davno vreme izrađivao s ciljem da časovnik bude astronomski tačan, jer pojedini satovi nisu mogli ući u prodaju bez odobrenja opservatorije, koja je izdavala sertifikat o tačnosti.



Smrtnika kao što sam ja fascinira manuelna izrada svih tih delova, čivija, zupčanika, poluga i stakala i njihovo idealno uklapanje u jedan precizan mehanizam.
Muški ručni sat i njegova upotreba je u stvari odraz ili slika kako se čovek ophodi prema vremenu. Oni koji ga ne nose, ne brinu o tome da li će da zakasne, da li imaju dovoljno vremena za sebe. Time pokazuju koliko imaju vremena za druge.


Kao modni detalj, sat je tek u današnje vreme dobio na značaju kada smo satove počeli da koristimo i u sportu, u vojsci, za igru, kao nakit i jednu vrstu prestiža za velike dečake.


O satovima bi moglo da se priča još dosta, ali će zauvek ostati enigma zašto je čovek odlučio da meri vreme kad se zna da je njegova iskonska želja da živi večno.




autor: Miroslav Nikolić









Friday, June 10, 2011

Emilio Pucci

Emilio Pucci je bio italijanski modni kreator i političar. U modi je poznat po svojim geometrijskim dezenima i kaleidoskopom boja. Dug je bio put napredovanja kada je njegova karijera u pitanju, od dizajniranja ski-odela za školske timove, pa do haljina koje nose holivudske dive. Merlin Monro je sahranjena u njegovoj haljini, a bio je na vrhuncu slave kada su njegove modele nosile Džeki Kenedi, Sofija Loren i kasnije, početkom devedesetih, Madona. 







Puči je poznati brend širom sveta, i po svojim kupaćim kostimima, ali i po izuzetno finoj izradi veša koja je započeta još 1959. godine. Kada je 1992. godine Emilio preminuo, kompaniju je preuzela njegova ćerka  Laudomia Pucci, koja je nastavila da kreira pod očevim imenom. 





Kasnije je  Louis Vuitton-Moet-Hennessy Group u 2000. godini kupila 67% kompanije. Laudomija je bila i dalje direktor, ali su kreacije rađene pod imenom Christian Lacroix od 2005. godine i  Matthew Williamson i Peter Dundas od 2009. godine. 



Ovo veliko modno ime ima butike širom sveta u kojima se prodaje ženska, prepoznatljiva linija odeće i asesoara.  Predstavljam vam italijanski trend ove sezone koji je modni evergreen, uvek aktuelan i šaren. Sedamdesete su  svuda u modi, širom cele planete, ove sezone, ali niko taj stil ne dočarava kao oni koji rade pod Puči imenom. Čipka je opet u modi, kao i heklani detalji. Pantalone i blejzeri niskog struka, kožni odevni predmeti, safari stil i haljine morsko plave koje imaju prepoznatljiv pečat grčke kulture. Rese su opet aktuelne. 



Iako preskup brend za naše pojmove (haljine su oko 3500e, sandale oko 500e, kaiš oko 300e...), možda možete u vašem ormaru naći nešto poput ovih italijanskih dezena. S takvim savetima i smernicama u odevanju nikada ne možete pogrešiti. 





Tuesday, June 7, 2011

Muška moda u Srbiji


Da li će biti maliciozno ako kažem da muške mode u Srbiji skoro i da nema? Medijske ličnosti koje najčešće gledamo su mahom u strogim, svedenim kombinacijama, sivih i crnih tonova. Političari kao da ne znaju za neku drugu boju. Mada imate i varijantu da uz tako tamnih boja odela idu i tamne košulje. Ja bih crnu košulju i kravatu zabranila u našem narodu, jer crno u našoj kulturi i običajima znači žalost za nekim. Oni koji bi da prate te zapadne trendove, neka prate u zemljama Zapada.



Kada na ulici sretnete muškarca u odelu, elegantnog i lepo obučenog, pomislite, nažalost, prvo da je homoseksualac, pa tek onda da je možda stranac. Ovo je Balkan. Moda među mlađim naraštajima je svedena na pitbulterijerski izgled, neprirodno napumpanih mišica i naravno tetovaža. Ko nema tetovažu (žig, dangu kojim se stoka žigoše), nije „brat“, deo grupe i čopora, zaboga, nije „in“ i „cool“. Nekada je tetoviranje bilo obeležje robijaša i prostaka kojima je najviši domen u životu bilo JNA.




Ono što bi trebalo i što jeste sastavni deo svake elegancije jesu maniri. Ali, borimo se protiv trenda među mladićima gde su maniri „gej“ i gde alfa-mužjak mora biti izabran prema debljini dosijea u MUP-u ili hektolitraži koju može uneti u sebe. Apelujem na muškarce u Srbiji da rade na sebi, prevashodno svojoj duhovnosti. 




Većina fenomenalnih modnih detalja muške vrhunske elegancije izumire. Pri vrhu liste je kravata, na moje veliko razočarenje, jer taj detalj može uneti živost i svežinu u odevanju i, nažalost, prsluk. Prsluk može biti različitog dezena u odnosu na odelo i to je najbolji izbor što vašem odevanju daje svečanost u skladu s prilikom.  Manžetne su takođe deo prošlosti. Kao zagovornik svega starinskog i vrednog, volela bih i da se ovaj muški detalj vrati na velika vrata i muškarcima koji vode brigu o sebi da još jednu šansu da iskažu svoju maštovitost.



Sat je obavezni deo stila. Možda ništa kao sat i, naravno, cipele, ne govore toliko o muškarcu. Izbor sata nije nimalo naivna stvar. Ako su raritetni, kolekcionarski primerci, onda je čovek koji ga nosi zaljubljenik. Ako su moderniji, jeftiniji, glomazni, kopije originala, onda se mladić želi istaći i pokazati, ali je nemaran prema svojim izborima. A ako nosi originale, onda je bogat. Prosto.  I, ne zaboravite, dame vole lepe satove na muškim rukama.



Cipele su odraz ličnosti, obuća tačnije. Nemarni muškarci, koji nose najčešće patike, često kažu da vole ležernost, sportski stil. Ali posao nije sport. Povedite računa o ovom modnom detalju, jer pazite o poruci koju šaljete. 




Naposletku, moda nije nužno uslovljena novcem. Prevashodno umenjem, izborom i mudrošću, sposobnošću i voljom da jedan životni vek učinite sebi i vašim damama lepšim. Ovog leta preporučujem parfeme blažih mirisnih nota, sakoe svetlijih tonova i pastel boja. Budite otvoreniji kada su boje u pitanju, jer se boje ne dele na muške i ženske. Vodite računa o godinama, prilici i detaljima. Pogledajte se u ogledalo, imajte svest o sebi i onome što jeste.