Drama tridesetpetogodišnjaka, stišnjenih svojim malim životima koje jedva nose i svojim brigama koje ih svakodnevno more. Tako bliski nama. Svi smo iz tog vremena izašli oštećeni i duhovno obogaljeni. Glumci su to maestralno dočarali.
Uvodni deo predstave mi je bio pomalo degutantan. Previše psovki za moj ukus, rečenice proste, vulgarne i oštre. Govor definiše pojedinca, to jesmo mi. Psovke su najfrekventnije reči našega jezika, ali u momentu je zasmetala dominacija vulgarizama.
Glogovac je bio divovski moćan. Malo je reći da sam oduševljena. Valjda je aplauz cele sale na nogama bio dokaz za emociju koju nam je preneo. Nadam se da smo mu bar tako ukazali svoje divljenje. Ostali su bili jednako dobri. Vojin Ćetković je fantastično odigrao jednog od predstavnika generacije "večno izgubljenih duša" koja grabi za smislom života u nadi da će ga i naći. Okupljanje sa drugom iz Hadresilda posle jedanaest godina evocira njihove srednjoškolske dane, ali i sve njihove neostaverenosti i životne poraze. Zjapi pustoš, praznina i besmisao svakodnevice sa scene i pokazuje tragično srljane iz jedne u drugu grešku.
Porodični problemi, svesti izopačenih prazninom svog života, bezuspešno lečeni alkoholičar, sedamaestogodišnjakinja koja žuri da odraste i koju ismevaju, emigrant iz Engleske koji se ženi sa Poljakinjom i mentalno oboleli. Sve na jednom mestu i povezano u jednu tešku, iskrenu priču. Na kraju ludak ispada najnormalniji i najčasniji. To je život.
Srdačno preporučujem predstavu za sve one koji ne idu u pozorište samo da se zabave, već i dožive katarzu!
"Život je samo senka koja bludi, ubogi glumac
Što se na pozornici za časak šepuri i kida
A onda se više i ne čuje za nj i to je priča
Koju ludak priča, puna buke i besa
I koja ne znači ništa". Vilijem Fokner-Buka i bes-
No comments:
Post a Comment