Monday, November 28, 2011

Krzno


Postoji neka magijska veza između ljudi i krzna. Od davnina čovek se na taj način grejao u hladnim i dugim zimskim danima. Pored toplote koju čuva krzno, njegova najcenjenija karakteristika je funkcionalnost i dugovečnost.
Vrednost kože ne počiva samo u njoj kao materijalu, već i u načinu njene obrade koja zahteva umeće i poseban trud.
Još od starijeg kamenog doba datira ovaj odevni predmet. Prvobitna mu je funkcija bila da ugreje, ali zbog načina izrade, vrlo brzo će ovaj odevni predmet prerasti u statusni simbol.





Kroz istoriju je nošenje krzna značilo pripadnost visokim staleškim slojevima. Samo plemstvo je imalo tu privilegiju, a savremeno društvo zadržava te stavove te je krzno danas sastavni deo luksuza.



Prvobitno se koristilo krzno medveda i ovce kao odevni predmet i izolacija tela u zimskom periodu, a vrlo brzo se i obuća počela oblagati krznom kao što bolja zaštita stopala. Grci i Rimljani su potpuno izbacili upotrebu krzna zbog klimatskih uslova u kojima su živeli, ali narodi severnijih delova planete ga koriste čini se od uvek.




U devetnaestom veku dolazi do preokreta u shvatanju krzna kao odevnog predmeta rezervisanog za viši stalež. Najcenjenije krzno postaje od činčile. U dvadesetom veku ekspanzijom modne industrije kreatori sve manje koriste prirodno krzno i u mogućnosti su da proizvedu veštačka krzna istovetna prirodnima.




Bilo kako bilo, krzno je omiljeno, ne samo među ženama. Prijatno je za nošenje, mazi vas dok ga nosite, nežno je i pufnasto, a nadasve toplo. Neizostavni modni element svakog ormara. Samo morate voditi računa uz šta ga nosite i u kojim prilikama. Krzno ne ide na patike, kao ni kaputi, što sve češće viđamo kod nas na  ulicama kao modni promašaj. Krzno je plemenito i tako ga treba i nositi.





Čekaonica

Atelje 212 na repertoaru ima sjajnu predstavu "Čekaonica" koju toplo preporučujem. U predstavi igraju Branka Šelić, Nebojša Ilić, Bojan Žirović i Jelena Trkulja. Fenomenalan četverac.  
Ljudi zbog različitih afiniteta idu u pozorište. Neki bi samo da se zabave, neki da se, eto, kaže kako su bili, a neki da dožive intelektualno punjenje, pa i pročišćenje. Predstava "Čekaonica" svakako može ponuditi visok emotivni naboj i intelektualno punjenje baterija.




Pred očima se smenjuju paralelni likovi, priče i životi. Glumci tumače i po pet-šest likova s naglim smenama, zato pažnja mora biti intenzivna. Samo podrhtavanje dramskog svetla naglašava povratak u stvarni momenat. Sve priče su povezane istom niti - čekaonicom. Svi nešto čekaju, posao, sreću, Godoa, odgovore, rešenja i, pre svega, nestanak problema.


Radnja se odvija u savremeno doba, ovaj aktuelni trenutak u kome živimo sa aktuelnom problematikom - teška zarada u svim aspektima života. Kroz sve priče ispričane na sceni vidi se naličje života sa svim svojim deformitetima, društvo koje razbija porodice i pojedinca, sve u cilju golog preživljavanja i ponižavanja.


Nema aspekta modernog društva koje nije dotaknuto, od usamljenosti, propasti porodica, loših roditelja, loših životnih poteza, minimalaca, ambicioznih individua, ogoljenih ljubavnih odnosa, fejsbuk-"stvarnosti", nemaštine, teških odluka.


Svakako predstava koja nas se tiče i u kojoj nalazimo sebe, na bilo koji način. Predstava koju ne preporučujem onima koji bi da se zabave u pozorištu, ali ona koja može da vas uputi na suštinske vrednosti života, ona koja vam može omugućiti da shvatite šta treba da čekate.