Friday, January 27, 2012

Triglav – vrhovno slovensko božanstvo


Triglav je bog baltičkih Slovena. Prvi deo imena, TRI, drugi deo, -GLAV, ukazuje na troglavo božanstvo. Triglav je bio summus deus u Šćećinu, a poštovan je i u Brandenburgu, slovenski Branibor. Hroničari se usaglašavaju da je u Šćećinu i Brandenburgu postojala troglava statua Triglava, čije je svetište razorio Albreht Ber između 1150. i 1157.godine.

 Postoje tri planine na prostoru na kome se nalazi Triglavov idol. Paganski slovenski sveštenici su tvrdili kako Triglav ima tri glave i da vlada trima kraljevstvima: nebom, zemljom i paklom. On, takođe, sjedinjuje tri godišnja doba: zimu-proleće-leto; ali i tri stadijuma života: rođenje-rast-smrt.



Triglava su poštovali i Česi, kod kojih je i žrtva bila primerena koja mu se prinosila, naime žrtva je u vidu tri jareće glave, što svedoči o njegovoj funkciji gromovnika (jare je životinja koja se posvećuje Toru, čiji je slovenski pandan Perun).
Na prostoru Zapadnih Slovena postoje tri grada koja poštuju kult Triglava i imaju njegov kip. To su Šćećin, Julin i Arkona- na ostrvu Rujanu.




Kako Čajkanović ističe, Triglavu se pripisuje zbog troglavosti osobina donjeg sveta. Takođe je bio bog konjanik, a poznato je da je konj i kod Slovena, i kod Grka i Germana, životinja koja je u vezi sa donjim svetom i služi za gatanje.
Na osnovu izvora o Trojanu, može se istaći da je Triglav, odnosno Trojan – kao njegova jezička varijanta u srpskoj tradiciji, vrhovni bog našeg drevnog panteona.





Kako Triglav, kao sunčev bog, vlada trima carstvima? On je najpre dat:
1)      1) u liku novorođenog deteta, a zatim u punoj mladosti, čiji je simbol ovan, da bi pri kraju zime i na početku proleća započeo svoj rat sa aždajom, simbolom magle i htonskog. On tada preuzima posao pastira i ratara i prikazuje se kao regionalno božanstvo: Veles ili Volos.
2)      2) Drugi njegov lik je letnji. Tada se Triglav brine za održanje sveta i života, pri čemu bi lokalna božanstva bila: Jaro, Jarilo.
3)     3)  Treći lik mu je noćni i zimski.




Svi vrhovni bogovi slovenskog panteona posedovali su više glava i to: Rujevit (Ruđevit) – sedam glava, Porevit pet, Svetovid – četiri, a Triglav, samo ime kaže, tri. Postoje tvrdnje i da je postojala boginja Triglava.




Za Đurđevdan se prema karakteristikama rituala vezuju dva starinska božanstva: Triglav i Trojan. U timočko-lužičkom govoru se za ženu koja je rodila trojke kaže da je trojanila. Ima li sad ikakve veze i izraz „utrojen“ sa ovim božanstvom, izraz koji se primenjuje za čoveka koji je u stanju bez svesti?



Thursday, January 19, 2012

Svetovid – božanstvo najvišeg ranga u slovenskoj mitologiji: da ili ne?

Kult o Svetovidu najviše je poštovan kod Zapadnih Slovena kod kojih se veruje da je ovo božanstvo bilo vrhovno.  Svetovid je ratni bog, koji ima svoj hram u Arkoni na Rujanu. Novija istraživanja pokazuju kako je ovaj bog bio visokog ranga ne samo kod Rujanovaca, već i Rusa. Zahvaljući verziji prevoda „Velesove knjige“ iz 9. veka saznajemo da on zajedno sa Svarogom i Perunom obrazuje trojedinstvo, Svetu Trojicu.





Na Baltiku se slovensko mnogoboštvo održalo sve do 12. veka. Svetovidov kip je bio visok osam metara. Njegov hram je srušen 1168, dok su ostala svetilišta Rujanskog ostrva bila porušena u 12. i 13. veku u vreme nasilnog pokrštavanja Zapadnih Slovena, tj. prevođenja na hrišćansku veru.




Svetovidovi atributi su KONJ i PETAO. Značaj slovenskog Svetovida je prešao na Sv. Vita, dvanaestogodišnjeg dečaka koji je za vreme Dioklecijana umro kao mučenik u Rimu. Sv. Vit je zaštitnik Češke i naslikan je sa crnim petlom. Otuda poreklo petla na kulama, crkvama i kapelama. Konj je imao mantičku funkciju, moć prorokovanja, odlučivanja o ishodu ratovanja.




Samo ime Svetovid ima svoje značenje. Svent – znači svet; drugi deo imena vit – skraćenica od vitez. Neki tumači misle da vit znači duvati, vejati, te se Svetovit tumači kao „moćni dah“.
Teoretičar Čajkanović pronalazi paralelu pomenutog božanstva sa našim epskim junacima, pre svega u liku Marka Kraljevića, koji je osmišljen prema liku nekadašnjeg boga rata. Čajkanović zaključuje da je Svetovid noćno, htonsko božanstvo što potvrđuje i fiksacija za konja kao htonsko, demonsko biće, jer je Svetovid samo noću jahao.




Ovo je svakako silan bog, odnosi se na plodnost i berićet, ali je i ratni bog. Takođe je i solarno božanstvo, Bog svetla i čini važan segment velikog slovenskog Svetog Trojstva.